Velika brojka ponovo je u opticaju. Krajem prošle nedelje domaći mediji ponovo su preneli procenu da bi Ekspo 2027 u Beogradu do 2037. mogao da donese 9,07 milijardi evra nove vrednosti privredi, ovoga puta uz vladin program „Skok u budućnost – Srbija Ekspo 2027", čiji je cilj BDP od 100 milijardi evra u 2027. godini.
Brojka potiče iz studije konsultantske kuće Louis Berger Adria o ekonomskim, društvenim i ekološkim efektima izložbe, predstavljene u avgustu. Konsultant je izabran na javnoj nabavci u septembru 2025, za 68,9 miliona dinara sa PDV-om. Za firme koje grade, opremaju, dekorišu prostor ili organizuju događaje, ukupan iznos je manje važan od onoga što stoji ispod njega: kada se očekuje da novac krene i kroz koje sektore.
Šta zaista piše u studiji o Ekspu 2027
Studija obuhvata tri faze: pripreme (računato od 2023), tri meseca same izložbe i desetogodišnji period nasleđa, do 2037. U obračun ulaze direktni, indirektni i indukovani efekti.
Glavne brojke, kako su ih objavili organizatori i kako ih je u analizi studije navela Forbes Srbija, a preneo Biznis.rs:
- 9,07 milijardi evra bruto dodate vrednosti do 2037.
- Oko 3,8 milijardi evra poreskih prihoda, odnosno 1,91 dinar poreza na svaki dinar javnog novca.
- Oko 2 milijarde evra javnih i oko 1,84 milijarde evra privatnih investicija. Od javnog dela, oko 1,23 milijarde evra ide na sam Ekspo kompleks, a 775 miliona evra na prateće puteve, železnicu, vodovod, kanalizaciju i energetiku.
- Oko 359.000 radnih mesta, računato kao ekvivalent punog radnog vremena.
- 1,65 miliona stranih posetilaca tokom izložbe, od kojih bi više od 1,13 miliona ostajalo više dana.
Nacionalni stadion nije uračunat, jer formalno nije deo Ekspa. Konzervativni scenario, sa 30% manje stranih posetilaca i 10% nižom turističkom potrošnjom, i dalje daje 7,87 milijardi evra dodate vrednosti i više od 3,16 milijardi evra poreza.
Kada novac stiže
Za event industriju najkorisnija je podela po fazama. Prema analizi Forbsa, oko 2,5 milijardi evra dodate vrednosti nastaje pre otvaranja, 1,13 milijardi evra tokom 93 dana izložbe, a 5,43 milijarde evra, odnosno oko 60%, u deset godina posle nje.
U praksi to znači da je najbliža prilika u izgradnji, opremanju i pripremama, koje se odvijaju upravo sada. Predaja paviljona zemljama učesnicama, unutrašnji radovi, izrada štandova i AV instalacije spadaju u period pre otvaranja. Najveći deo vrednosti, međutim, zavisi od toga šta će biti sa lokacijom posle 15. avgusta 2027.
Turizam je najveći pojedinačni pokretač: studija od njega očekuje 3,22 milijarde evra ekonomskog efekta. Pretpostavke o potrošnji vredi pogledati svima koji prodaju smeštaj, ugostiteljstvo ili prostor za događaje. Jednodnevni posetioci trebalo bi da potroše oko 103 evra po osobi. Za goste koji ostaju oko tri i po dana model računa 137 evra dnevno za obične turiste i 468 evra dnevno za poslovne putnike, dok se za 3.215 zvaničnih delegata pretpostavlja 250 evra dnevno.
Skeptični pogled
Ne prihvataju svi ove brojke. Urednik Forbes Srbija Ivan Radak izjavio je za N1 da je studija stigla prekasno, pošto je Srbija već konkurisala za Ekspo, i ocenio da je cilj od 1,65 miliona stranih posetilaca nerealan. Doveo je u pitanje i to da li kompleks posle izložbe može da posluje profitabilno, pozivajući se na iskustvo Beogradskog sajma, i rekao da desetogodišnja isplativost počiva na „veoma neizvesnom ’ako’" dobrog upravljanja.
Troškovi su posebna tema. Fiskalni savet je u junu procenio da bi Ekspo sa pratećim projektima mogao da košta do 3,4 milijarde evra, uz napomenu da je potrošnja raspoređena na mnogo budžetskih stavki, pa je pun iznos teško sagledati. I sam Forbs naglašava da su rezultati studije projekcije čija će se tačnost znati tek posle 2037.
Šta to znači za izvođače radova, dekoratere i lokacije
Iz svega proizlaze tri praktična zaključka.
Period pre otvaranja je najsigurniji deo. Poslovi vezani za izgradnju, enterijere paviljona i pripreme već su ugovoreni ili su na tenderima. To je novac koji najmanje zavisi od procena broja posetilaca.
Poslovni posetioci su najvredniji segment. Sa 468 evra dnevno u modelu, vrede više od tri puta koliko običan turista. Beogradske lokacije, ketering i AV firme koje mogu da iznesu prijeme, prateće događaje i B2B sastanke u gradu imaju najbolje šanse da uzmu deo te potrošnje, bez obzira na konačan broj posetilaca.
Planirajte prema opreznom scenariju. Ako stranih posetilaca bude manje, konzervativni scenario i dalje predviđa značajnu vrednost, ali bi tražnja za hotelima i događajima tokom leta bila slabija. Cene i planovi angažovanja ljudi zasnovani na glavnim brojkama nose veći rizik od onih zasnovanih na nižim.
Firme van Beograda mogu da saznaju kako da se uključe na narednom predstavljanju poslovnih prilika Ekspa, koje se organizuje sa Regionalnom privrednom komorom Zlatiborskog upravnog okruga u Užicu, u utorak, 27. oktobra, u 14 časova (Dimitrija Tucovića 52). Prema najavi organizatora, program obuhvata uloge dobavljača, partnerstva i B2B platformu za ugovaranje sastanaka sa učesnicima Ekspa.
Izvori
- expobelgrade2027.org
- biznis.rs
- mondo.rs
- n1info.rs
- n1info.rs
- www.tanjug.rs
Foto: Nikola Aleksic / Unsplash licence / izvor
